Žalfija

Žalfija

Salvia officinalis

Koristi se:

U mešavinama, kod upale sluzokože, grla, disjanih organa, organa za varenje, creva, bubrega, ginekoloških problema, zaustavljanje krvarenja, zarastanje rana, smanjuje znojenje. Sama Žalfija se koristi za ispiranje sluzokože, desnih, u ginekologiji.

Upotreba:

Za ispiranje – jednu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml vrele vode. Ocediti posle 2 sata i koristiti.

Dragica Milšević

381 (0) 62 1133208

Жалфија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Жалфија
цветови
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Lamiales породица: Lamiaceae род: Salvia
Биномијална номенклатура
Salvia officinalis L.
Екологија таксона
Портал Биологија

Жалфија, кадуља или питоми пелим (Salvia officinalis) је вишегодишња разграната биљка из фамилије уснатица (Lamiaceae). Стабло је високо 50—90 cm, делом одрвенело и четвороугласто на попречном пресеку. Листови су сребрнозелени због обиља длака. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у цвасти (класасте пршљенове) на врховима стабљика и огранака. Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса.

Жалфија је једна од најстаријих лековитих биљака. Наводе је сви антички медицински писци. Познато је да је од свег лековитог биља Карло Велики највише ценио жалфију. То се види и по оном његовом строгом историјском закону, Капитуларима, у којима велики владар наређује свим државним имањима (а то су углавном били манастири) да морају гајити стотинак разних врста лековитог биља од којих је на првом месту била жалфија.

Садржај

  [сакриј] 

• 1Име биљке
• 2Медицинска употреба
• 3Литература
• 4Спољашње везе

Име биљке[уреди]

Латински назив читавог рода Salvia потиче од латинске речи salvare, што значи спасти, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2000 година веома ценили и на разне начине употребљавали залечење. Латински назив врсте, officinalis значи "који се користи".

У Црној Гори и Херцеговини ову ароматичну, лековиту и медоносну биљку називају најчешће пелим, у средњој Далмацији кадуља, у северном Приморју куш, у источној Србији калавер и џигер-трава, док се у градском говору назива жалфија. Осим ових, има и других народних имена, као што су: бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља-крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.

Медицинска употреба[уреди]

Од жалфије се користи искључиво лист. Најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито.

Жалфија улази у састав великог броја лекова, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују антисептично (дејство етарског уља).

До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма.